Institute for War and Peace Reporting | Giving Voice, Driving Change

ČLANICE EVROPSKOG PARLAMENTA TRAŽE PRODUŽETAK RADA TRIBUNALA

Zvaničnici suda kažu da će im za okončanje posla biti potrebno još oko dve godine.
By Simon Jennings
Evropski parlament će od Ujedinjenih nacija zatražiti da Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nastavi sa radom do 2012. – dve godine duže no što je prvobitno bilo planirano.



Članice Evropskog parlamenta su 12. marta izglasale predlog da se od Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) – koji je 1993. osnovao MKSJ – zatraži produženje mandata tog suda.



To bi značilo da sud ne bi morao da žuri sa okončanjem preostalih procesa, a bilo bi mu dato i vreme za suđenje preostalim beguncima – bivšem vojnom komandantu bosanskih Srba, Ratku Mladiću, i nekadašnjem lideru hrvatskih Srba, Goranu Hadžiću.



„MKSJ-u treba dati vremena da ostvari pravdu na način na koji ona treba da bude ostvarena“, rekla je Anemi Nejts-Ojtebrok (Annemie Neyts-Uyttebroeck), članica odbora Evropskog parlamenta za inostrane poslove, koji je i sačinio nacrt predloga.



„Tako će se okončati slučajevi kojima se Tribunal trenutno bavi [i] pružiti šansa okrivljenima da se, ukoliko to smatraju za shodno, žale na eventualne kazne“, izjavila je ona protekle sedmice za IWPR.



U svom podnesku, članice parlamenta su se založile i za to da u Hagu nastavi da radi jedan manji sud, koji će osumnjičenicima koji su još uvek u bekstvu suditi nakon što budu uhapšeni.



Pre no što bude upućen SBUN-u, predlog bi formalno trebalo da podrži i evropsko Veće ministara.



MKSJ je već probio prvobitne rokove – utvrđene rezolucijama SBUN-a usvojenim 2003. i 2004. – za okončanje svih prvostepenih postupaka do kraja 2008., a žalbenih do kraja 2010. godine.



Iako je sud u više navrata od SBUN-a već zatražio produžetak mandata i nakon 2010., Ujedinjene nacije se formalno nisu izjašnjavale o nastavku njegovog rada.



U septembru prošle godine, SBUN je produžio ugovore sa 27 „ad-litem“ (tj. privremenih) sudija Haškog suda „do 31. decembra 2009. ili [do] eventualnog okončanja slučajeva“ – što je bio znak da prvobitni rokovi nisu čvrsto zadati.



Zvaničnici suda kažu kako ne očekuju da će rad suda biti okončan pre kraja 2011., te kako je moguće da će neki postupci trajati i tokom 2012.



U sudu tek treba da počne još pet postupaka, od kojih je najznačajnije suđenje bivšem predsedniku bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, koji je već upozorio da se u njegovom slučaju radi o „mega procesu“. Karadžić se u 11 tačaka tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti – uključujući i dve tačke za genocid – zbog zlodela koja su u Bosni počinjena od 1992. do 1995.



Parlament EU-a u svom predlogu upozorava na to da nasleđe MKSJ-a počiva kako na činjenici da su izvesni pojedinci privedeni pravdi, tako i na pravnim standardima koje taj sud primenjuje.



„Tribunal će biti ocenjivan ne samo po tome da li je uspeo da osudi one koji su odgovorni za najteže zločine za koje je on bio nadležan, nego i po tome da li je radio u skladu sa najstrožim standardima pravičnosti“, navodi se u predlogu.



Sam MKSJ podržava preporuku Evropskog parlamenta.



„Tribunal pozdravlja podršku koju je Evropski parlament dao njegovom radu i uspešnom okončanju njegovog mandata koji se sastoji u izvođenju pred lice pravde osoba koje su najodgovornije za najteže zločine počinjene tokom jugoslovenskih ratova“, kaže se u saopštenju izdatom nakon ovosedmičnog glasanja.



Sud kaže da će njegov mandat biti potpuno ostvaren tek pošto i preostala dvojica begunaca budu uhapšeni i procesuirani.



Zloglasniji od njih – Mladić – tereti se za organizovanje masakra koji je nad skoro 8,000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u julu 1995. počinjen u Srebrenici. Reč je o zločinu koji je 2007. od strane Međunarodnog suda pravde (MSP) – čiji je osnivač takođe UN –proglašen genocidom.



I Mladić i Hadžić još uvek izmiču pravdi, uprkos uveravanjima Srbije da čini sve što je u njenoj moći kako bi ih uhapsila. Na insistiranje Holandije, koju je podržala Belgija, Evropska je Unija dalji napredak Srbije ka članstvu u toj asocijaciji uslovila njihovim hvatanjem i izručenjem Hagu.



„Dvojici preostalih begunaca trebalo bi da se sudi u MKSJ-u – a ako to ne bude moguće tokom, recimo, naredne dve godine, ili do kraja 2012., onda bi procese trebalo prepustiti onome što će od suda ostati, to jest manjoj strukturi koja će [umesto njega] okončati taj posao“, kaže Nejts-Ojtebrok.



„Bilo bi, naravno, strašno ako bi begunci umakli pravdi tako što bi se dovoljno dugo uspešno skrivali.“



Posmatrači su pozdravili preporuku Evropskog parlamenta.



„Predlog je veoma razborit – istovremeno pragmatičan i principijelan“, izjavio je za IWPR Karim Kan (Karim Khan), advokat u MKSJ-u.



„Bilo bi krajnje razočaravajuće ukoliko bi Tribunal bio preuranjeno zaustavljen, sada kada mu je dostupan neko ko je među prvima bio predmet njegovih istraga – [Radovan] Karadžić – a, naravno, postoji mogućnost da se to desi i sa [Ratkom] Mladićem.



„Mislim da produžetak rada definitivno neće dovesti do značajnijih ili nesrazmernih troškova.“



Kan je pozdravio i zalaganja za to da se beguncima koji budu kasnije uhapšeni sudi pred „ostatkom“ Tribunala.



„Čak i da Mladić – koji je, naravno, meta visokog ranga – ne bude u naredne dve godine izveden pred sud, mislim da treba stvoriti nekakav mehannizam po kojem on, ukoliko bude uhapšen, ne bi bio procesuiran pred nacionalnim sudom, nego pred međunarodnim tribunalom, što možda i neće biti toliko komplikovano“, rekao je Kan.



No, uprkos odobravanju na koji je sam predlog naišao, posmatrači su oprezni u procenama kako će – pod pretpostavkom da ministri iz EU-a glasaju za njegovo podnošenje – odgovoriti SBUN.



„Nisam preterani optimista kada jer reč o tome da li će Savet bezbednosti to odobriti“, izjavio je za IWPR Marko Atila Hoare (Marko Attila Hoare), stručnjak za Balkan sa londonskog Univerziteta Kingston.



„[Evropski parlament] će verovatnije [nego UN] raditi stvari koje makar delimično počivaju na principima, umesto na pukom državnom interesu.



„Organi koji su moćniji i uticajniji ne osećaju nužno obavezu da slede [taj primer]. Sklon sam tome da budem oprezan i pričekam da vidim kakva će biti reakcija Saveta bezbednosti.“



Predlog, takođe, uzima u obzir i pomoć koju MKSJ pruža domaćim sudovima za ratne zločine u regionu.



Za poslednjih pet godina, sudovi u Bosni, Srbiji i Hrvatskoj ostvarili su napredak u procesuiranju ratnih zločinaca iz sopstvenih zemalja, pri čemu je podrška Tribunala bila veoma važna.



„Želimo da Tribunalu pružimo priliku da nastavi nešto što je, po mom mišljenju, vrlo veliki doprinos naporima lokalnog, nacionalnog sudstva u vezi sa suđenjima izvesnom broju optuženika koji se ne pojavljuju pred MKSJ-om, nego pred regionalnim organima“, kaže Nejts-Ojtebrok.



Sam predlog sadrži i preporuke koje se tiču buduće lokacije na kojoj će se čuvati dokumentacija suda kako bi se očuvalo „nasleđe Tribunala“.



U njemu se traži da arhivi budu preseljeni „negde na područje Zapadnog Balkana“ i zahteva da oni u celini budu što dostupniji, kao i da se omogući pristup toj dokumentaciji posredstvom interneta.



Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.