Ako su dogadjaji u sudnici imali nekog uticaja na zdravstveno stanje

optuzenog, onda bi se moglo reci da su jedan jugoslovenski redov i jedan

britanski pukovnik doprineli povisenom krvnom pritisku Slobodana

Milosevica, zbog kojeg je lekar pritvorske jedinice prosle srede preporucio

dvodnevni prekid sudjenja, "kako bi podesio njegove lekove i regulisao njegov krvni pritisak."

Jugoslovenski redov - musliman iz Crne Gore - svedocio je sa zasticenim

identitetom i likom, kao svedok K-32; dok je britanski pukovnik nastupio

pod punim imenom i prezimenom - John Crossland - ali sa elektronski izmenjenim likom, po svemu sudeci zato sto se i dalje, odnosno ponovo, nalazi na nekoj

duznosti u Jugoslaviji. U vreme dogadjaja obuhvacenih Kosovskom optuznicom,

pukovnik Crossland je bio britanski vojni atase u Beogradu.

Znacaj njihovog svedocenja je u tome sto su, svaki na svoj nacin,

potvrdili iskaze vise desetina zrtava i ocevidaca zlocina koji su, u

dosadasnjem toku sudjenja, opisivali deportacije, masovna i pojedinacna

ubistva, razaranja gradova, sela i kulturnih spomenika, kao i druge oblike

nasilja kojima su, prema optuznici, kosovski Albanci bili izlozeni u prvoj

polovini 1999. Bez obzira sto su mnoge zrtve i ocevidci doveli u pitanje

sopstveni kredibilitet tvrdnjama da "nista ne znaju" o aktivnostima Oslobodilacke vojske Kosova, OVK, njihova svedocenja su pruzila dovoljno elemenata za

zakljucak da su se dogadjaji opisani u optuznici zaista dogodili, kao i da

su se dogodili po odredjenim obrascima. A to znaci da su se na

razlicitim mestima sirom Kosova u isto vreme dogadjale iste stvari, sto po

tuziocu ukazuje na planski, organizovani, koordinirani i sistematski

karakter dogadjaja opisanih u optuznici.

Obrasci primenjeni u gradovima i selima su se donekle razlikovali, ali im

je zajednicka bila neproporcionalna i neselektivna upotreba sile protiv

civilnog stanovnistva. To je, ujedno, bila i dodirna tacka u svedocenjima

jugoslovenskog redova i britanskog pukovnika, koji su u tim dogadjajima

ucestvovali, ili ih posmatrali, iz razlicitih perspektiva.

Redov K-32 je opisao nekoliko "operacija ciscenja" u kojima je njegova

jedinica Vojske Jugoslavije (VJ) ucestvovala 1998. i 1999. godine. K-32 je

vojni rok sluzio na Kosovu kao vozac kamiona i prevozio je, uglavnom, hranu

i vodu vojnicima, a barem u jednoj prilici i leseve kosovskih Albanaca

ubijenih u jednoj od "operacija ciscenja".

Njegovi opisi tih operacija odslikavaju, kao u ogledalu, svedocenja zrtava

i ocevidaca koji su ih iskusili na drugomn kraju, kao zrtve. "Borbena grupa"

VJ dodje na 200-300 metara od sela koje treba da bude "ocisceno"; zatim

tenk ispali nekoliko granata na kucu na ulazu u selo; civili pocnu da beze

a komandant naredjuje pesadiji da, pod paljbom, udje u selo. Barem u jednoj

prilici redov K-32 je, tvrdi, bio prisutan kada je komandant jedinice,

pukovnik Bozidar Delic, naredio vojnicima da ucine sve sto mogu "kako ne bi bilo prezivelih".

Po ulasku u selo vojnici i policajci, koji su najcesce zajednicki

ucestvovali u "operacijama ciscenja", bi isli od kuce do kuce, ubijali

ljude koji bi se tu zatekli (najcesce se, po njemu, radimo o zenama, deci i

starcima, jer bi mladji muskarci pobegli pre napada), zatim pljackali

stvari od vrednosti i palili kuce. Redov K-32 tvrdi da mu je jednom

prilikom naredjeno da zapali jednu kucu i neki autobus, sto je on i ucinio.

Iskaz K-32 obilovao je gnusnim detaljima o secenju usiju zarobljenicima ili

civilima koji su pokusali da se predaju; o gomili leseva zena i dece koje

je zatekao u dvoristu jedne albanske kuce; o bebi prostreljenoj kroz glavu

tako da se istim metkom ubije i majka.

Posle prve "operacije ciscenja" u kojoj je ucestvovao redov K-32 se vratio

u Crnu Goru na "nagradno odsustvo", tokom kojeg je odlucio da se ne vraca u

vojsku i na Kosovo. Posle tri meseca vojska je dosla po njega i on je -

posto je proveo dvadesetak dana u zatvoru - vracen u svoju jedinicu na

Kosovu, gde je bio u jeku vazdusnih udara NATO i "operacija ciscenja"

opisanih u optuznici.

Milosevic je pokusao to da iskoristi da bi ga dezavujisao kao "dezertera",

koji zbog svoje "sramote" i "mrznje" pokusava da se "osveti" svom

zapovedniku, pukovniku Delicu. Svedok je, medjutim, to glatko odbio, a ni

sudije nisu imale razumevanja za takvu liniju unakrsnog ispitivanja.

I u slucaju redova K-32 Milosevic se oglusio o osnovno pravilo

uunakrsnog ispitivanja: da se svedoku ne postavljaju pitanja na koja se unapred

ne znaju odgovori. Milosevic je, tako, od svedoka trazio da definisu

"operaciju ciscenja", uveravajuci ga kako se takve operacije sprovode

protiv "terorista, a ne civila." Dobio je odgovor koji nije ocekivao i koji

mu nije ni najmanje prijao:

"Ciscenje je, gospodine Milosevicu, kad vojska pocne da ubija civile. To se

tamo podrazumevalo. Vojska kad krene ona ne gleda ima li terorista ili

nema, nego (cisti) sve redom. To ja znam, bio sam tamo. Vi niste bili tamo.

Trebalo je da dodjete i vidite."

Podjednako iznenadjen Milosevic je bio kada je "ciscenje" jednog sela u

blizini granice sa Albanijom - iz kojeg su sredinom 1998 civili "samo"

oterani, ali ne i ubijani - pokusao da predstavi kao "evakuaciju civila iz

zone borbenih dejstava, radi njihove bezbednosti." Svedok je, medjutim,

odgovorio da je selo ispraznjeno "radi bezbednosti vojnika, a ne civila",

posto vojska nije htela da u blizini ima albanske civile koji su po njoj

svi bili "potencijalni teroristi."

Pukovnik Crossland, drugi proslonedeljni svedok koji je mogao da doprinese

podizanju pritiska optuzenog, je "operacije ciscenja" koje su jugoslovenska

vojska i srpska policija sprovodile na Kosovu 1998 i 1999 pratio kao

tadasnji britanski vojni atase u Beogradu. Bio je u prilici da cesto, iz

neposredne blizine, posmatra kako se odvijaju te operacije kao i da na licu

mesta procenjuje njihove rezultate, odnosno posledice. Da, naime, obilazi

napustena i razorena albanska sela, u kojima je zaticao opljackane i

spaljene kuce, ubijenu stoku, spaljenu letinu, unistenu infrastrukturu...

Njegov osnovni zakljucak je bio da jugoslovenske snage bezbednosti u sukobu

sa OVK primenjuju "apsolutno pogresnu taktiku" i koriste "neproporcionalnu

i neselektivnu silu", kao i da "grubim i bezobzirnim unistavanjem" samo

podsticu otpor kosovskih Albanaca i prisiljavaju sve veci broj ljudi da se

opredele za terorizam. Sta vise, pukovnik Crossland je naveo nekoliko

primera da su vojska i policija "tolerisali" uporista OVK koja su mogli

lako da eliminisu, a da su umesto toga napadali i unistavali okolna sela i

tako "proizvodili teroriste."

Tek posto ga je sudija Richard May opomenuo da je to "sustina pukovnikovog

svedocenja", Milosevic se u unakrsnom ispitivanju dotakao svedokovog zakljucka

o "neproporcionalnoj i neselektivnoj sili" koja je primenjena na Kosovu.

Medjutim, kao i u prethodnim razmenama sa zapadnim politicarima i

generalima (Lord Ashdown, ambasadori Walker i Vollebaek, generali Naumann i

Drewienkiewitz...) pokazalo se da argumenti "proporcionalnosti i

selektivnosti" ne dopiru do optuzenog. Kao sto nisu dopirali ni 1998 i 1999

kada su mu, kao sefu drzave, zapadni sagovornici skretali paznju na

pogresnu i kontraproduktivnu taktiku s kojom njegove snage nastupaju na

Kosovu. Za Milosevica, "proporcionalnost" i "selektivnost" su bili i ostali

"relativni pojmovi", o cijem znacenju odlucuje onaj ko ima, i primenjuje,

silu.

Sudeci po svedocenju pukovnika Crosslanda, slicno je bilo shvatanje i

Milosevicevih bliskih saradnika, a posebno generala Dragoljuba Ojdanica i

Nebojse Pavkovica, s kojima se 1998 i 1999 susretao. Opisao je kako je, u

jesen 1998, pokusao da generalu Ojdanicu ukaze da "tesko i masivno

razaranje sela teskom artiljerijom" nema nikakvog vojnog smisla, ali

general VJ "to nije mogao da shvati."

S druge strane, svedocio je britanski pukovnik, Ojdanicev prethodnik na

polozaju nacelnika Generalstaba, general Perisic i tadasnji sef vojne

kontraobavestajne sluzbe, general Dimitrijevic

su to shvatali, ali su bili nemocni to da sprece. Posto je 1998. pomogao u

spasavanju nekih ranjenih jugoslovenskih vojnika na Kosovu pukovnik

Crossland je, tvrdi, uspostavio veoma bliske odnose sa generalima Perisicem

i Dimitrijevicem, koji su mu se, navodno, zalili da je na Kosovu

uspostavljen operativni lanac komandovanja iz kojeg su oni i Generalstab

iskljuceni, a koji od Milosevica i Sainovica, njegovog "coveka sa Kosovo",

vodi direktno do generala Pavkovica koji je zapovedao snagama VJ

angazovanim na Kosovu. Britanski pukovnik je, time, potvrdio neka druga

svedocenja - a posebno svedocenje mnogo osporavanog "insajdera" Ratomira Tanica

- u kojima se govorilo o "paralelnom" ili "privatnom lancu komandovanja"

koji je na Kosovu uspostavio Milosevic.

Optuzeni nije propustio priliku da se, u unakrsnom ispitivanju, upeca da

pukovniku Crossland postavi pitanje, odnosno uputi tvrdnju, na koju nije

znao sta ce mu svedok odgovoriti. Kategoricki je ustvrdio da "General

Pavkovic nije delovao izvan komandnog lanca i mimo svojih ovlascenja."

Odgovor mu, ponovo, nije prijao.

"U tom slucaju" - zakljucio je pukovnik Crossland - "vi (kao vrhovni

zapovednik) i general Pavkovic (kao direktni podredjeni) ste odgovorni za

ono sto se dogodilo na Kosovu."

Mirko Klarin je visi urednik IWPR za pitanja tribunala za ratne zlocine

i glavni urednik novinske agencije SENSE.