Jedna od bosanskih organizacija žrtava rata zatražila je od Haškog tribunala da sasluša njene argumente u prilog tome da se poverljiva vojna dokumenta iz Srbije, koja su u posedu suda, predoče javnosti.

Savez logoraša Bosne i Hercegovine nada se da će ta dokumenta pokazati kako su tokom rata izbeglički kampovi za bošnjačke, hrvatske i srpske civile u Srbiji zapravo bili zatvori, koje su jugoslovenske vlasti planski osnovale.

Ova organizacija želi da se pred sudijama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pojavi u sklopu postupka koji se protiv bivše portparolke tužilaštva, Florans Hartman (Florence Hartmann), vodi zbog uvrede suda.

Hartmanova je optužena za otkrivanje poverljivih informacija u vezi sa ovim dokumentima, koji navodno uključuju i zapisnike sa sastanaka srbijanskog Vrhovnog saveta odbrane (VSO), i koji su na suđenju pokojnom predsedniku Srbije, Slobodanu Miloševiću, proglašeni poverljivima.

Milošević je u Hag stigao 2002. godine – kako bi mu se sudilo za ratne zločine počinjene u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu – a preminuo je u svojoj ćeliji u martu 2006., pre no što je postupak protiv njega okončan.

Sudije Tribunala su, navodno na zahtev Srbije, odobrile da delovi dokumentacije ostanu tajni – pošto Pravila o postupku i dokazima dozvoljavaju državi da zaštiti svoja dokumenta ukoliko njihovo otkrivanje „ugrožava interese nacionalne bezbednosti“.

Mnogi veruju kako zapisnici sa sastanaka VSO-a sadrže ključne podatke o učešću Beograda u jugoslovenskim ratovima, dok su pravnici i mediji kritikovali odluku da ih se ne objavljuje.

Članovi Udruženja logoraša Bosne i Hercegovine smatraju da bi neki od tih dokumenata mogli da pokažu kako su početkom devedesetih neki kampovi bili zamišljeni kao zatvori.

Srbijanski zvaničnici su to negirali, tvrdeći da se radilo o regionalnim sabirnim centrima za izbeglice i napominjući da su uslovi u tim logorima bili u skladu sa međunarodnim pravom.

Međutim, više bivših zatočenika tvrdi suprotno.

Po rečima predsednika Udruženja, Murata Tahirovića, oko stotinu osoba je već pokrenulo postupke pred sudom za ratne zločine u Beogradu, sa ciljem da dokažu da se radilo o nezakonitim pritvorskim logorima u kojima su mučenja zatvorenika bila uobičajena.

Institut za izveštavanje o ratu i miru je prošle godine u dva navrata pisao bivšem predsedniku Tribunala, Faustu Pokaru (Fausto Pocar), tražeći da mu se dozvoli podnošenje zahteva za obelodanjivanje dokumentacije VSO-a – ali, odgovora nije bilo.

Međutim, Tahirović se nada da će njegov zahtev, upućen sudiji Patriku Robinsonu (Patrick Robinson) – koji je u novembru 2008. preuzeo predsedavanje Tribunalom – biti prihvaćen.

„MKSJ je osnovan radi krivičnog gonjenja ljudi koji su počinili ratne zločine nad ljudima u bivšoj Jugoslaviji“, izjavio je on za IWPR. „Ovaj sud postoji zbog nas. Ne vidim nijedan razlog zbog kojeg oni ne bi ispunili naše zahteve.“

Tahirović je u sudskom podnesku naveo kako se držanje u tajnosti dokumentacije VSO-a negativno odrazilo na pomirenje na Zapadnom Balkanu, kao i na način na koji sud biva doživljavan u regionu.

Zaštita njihovog sadržaja dovela je do „destabilizacije odnosa u regionu [i] nezadovoljstva žrtava“, kao i do gubitka poverenja u Tribunal i međunarodnu pravdu – kazao je on.

Simon Jennings je izveštač IWPR-a iz Haga.