Presuda Gotovini: Radost u Hrvatskoj, gnev u Srbiji

Posmatrači upozoravaju na to da bi presuda mogla naškoditi odnosima između dveju država, mada neki kažu kako pomirenja jedva da je i bilo.
  • Celebrations in Zagreb The Croatian flag on the right is held by Markac and Gotovina. On the right-hand side of the picture is Croatia’s defence minister Ante Kotromanovic. (Photo: Government of Croatia)
  • Ante Gotovina and Mladen Markac after the verdict acquitting them was read out at the Hague tribunal. (Photo: ICTY)

Pišu: Enis Zebić, Ognjen Zorić, Branka Mihajlović, Ljudmila Cvetković (TU 765, 19. novembar 2012.)

Euforično raspoloženje, koje je Hrvatsku preplavilo nakon što je Haški tribunal oslobodio generale Antu Gotovinu i Mladena Markača svih optužbi, bilo je praćeno istovremenim  gnevom u Srbiji, gde je jedan visoki zvaničnik rekao da ta presuda ne služi ni pravdi, ni pomirenju.

Hiljade ljudi širom Hrvatske pratilo je prenos iz Haškog tribunala na ekranima koji su bili postavljeni na javnim trgovima, pa je usledilo i masovno oduševljenje kada su 16. novembra ujutro sudije saopštile presudu koju su donele. Ubrzo potom, organizovana su javna slavlja u Zagrebu,  Zadru, Osijeku, Dubrovniku i mnogim drugim manjim i većim gradovima.

U aprilu 2011., Gotovina i Markač su bili osuđeni za čitav niz zločina počinjenih u vreme kada su bili vojni, odnosno policijski zapovednik – tačnije, tokom i nakon Operacije Oluja, kojom su hrvatske snage ponovo uspostavile kontrolu nad onim delovima zemlje koje su pre toga zauzeli Srbi. (O tome vidi tekst „Hrvatski general oslobođen u žalbenom postupku“.)

Gotovina je bio osuđen na 24 godine zatvora zbog toga što je naredio nezakonite i neselektivne napade na srpske civile; deportaciju najmanje 20,000 Srba; ubijanje, progon i okrutno postupanje nad srpskim civilima; te po tačkama koje se tiču pljačke i bezobzirnog razaranja. Komandant specijalne policije Markač osuđen je po osam od devet tačaka iz zajedničke optužnice, na osnovu čega mu je izrečena kazna zatvora u trajanju od 18 godina.

„Osećamo olakšanje“, rekao je za lokalne medije hrvatski premijer Zoran Milanović, neposredno pošto je saopštena žalbena presuda kojom su odbačene sve optužbe. „Naš rat je bio pravedan, ali su tokom njega počinjene neke greške. Međutim, za te greške je odgovorna hrvatska država, a ne Gotovina i Markač.“

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović je u kratkoj izjavi rekao kako je presudom „potvrđeno da Hrvatska nije počinila etničko čišćenje . . . i da hrvatsko rukovodstvo i oružane snage nisu izvršile zajednički zločinački poduhvat čiji je cilj bio progon civila, naših srpskih sunarodnika.“

Na dan kada su generali oslobođeni i pušteni, hrvatska vlada je poslala specijalan avion u Hag da ih doveze kući. Na zagrebačkom aerodromu su ih svečano dočekali premijer Milanović i predsednik parlamenta Josip Leko, dok se u centru grada okupilo više desetina hiljada ljudi kako bi pozdravilo njihov povratak.

„Pobedili smo. Ovo je kraj – rat pripada prošlosti, okrenimo se svi zajedno ka budućnosti“ – rekao je Gotovina u svom obraćanju okupljenima na glavnom trgu u Zagrebu.

Poput premijera, i predsednik Josipović je naglasio da je država Hrvatska i dalje odgovorna za kažnjavanje svih krivih za zločine koje su u Operaciji Oluja počinile hrvatske snage.

Istoga dana, zagrebački Centar za suočavanje s prošlošću Documenta izdao je saopštenje u kojem se kritikuju lokalni sudovi zbog sporosti u procesuiranju slučajeva ratnih zločina koji se odnose na ofanzivu izvedenu 1995.

„Hrvatsko pravosuđe treba da preuzme svu odgovornost za procesuiranje tih zločina, a vlada mora da obezbedi reparacije za civilne žrtve [Operacije Oluja]“, kaže se u saopštenju.

Komentarišući presudu, predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj, Milorad Popovac, izjavio je da je oslobađanje „dobra vest za generale i sve one koji su verovali u njihovu nevinost“. No, dodao je i da se „postavlja pitanje ko je odgovoran za ubijanje civila, uništavanje imovine i posledice progona“.

U Srbiji je, pak, vest o oslobađanjima izazvala nevericu i bes. Predsednik Tomislav Nikolić je rekao da se očigledno radi o „političkoj, a ne pravnoj odluci“, dok je državni tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, oslobađanje nazvao „skandaloznim“.

Premijer Ivica Dačić je izjavio da će presuda imati teške posledice po proces pomirenja u regionu.

„Kako to da se od nas [Srba] traži da osudimo sve zločine, dok ostali to ne rade?“, upitao je Dačić. „Ovo će se svakako odraziti na naš pristup Haškom tribunalu.“

Potpredsednik vlade Rasim Ljajić, koji je i na čelu tela u čijoj je nadležnosti saradnja sa Haškim tribunalom, obrazložio je mogući uticaj sudske odluke sledećim rečima: „To ne znači da će se saradnja sa sudom okončati, ali će biti svedena na tehnički nivo.“

„Naša vlada je zapanjena ovom presudom“, kazao je Ljajić. „Umesto da donese pravdu, ona samo vređa žrtve i njihove porodice. Ova presuda je šamar međunarodnoj pravdi i procesu pomirenja.“

Mnogi analitičari iz regiona izrazili su zabrinutost da bi se presuda mogla negativno odraziti na odnose između Srbije i Hrvatske i osujetiti napredak u procesu pomirenja u regionu.

Međutim, hrvatska advokatica Jadranka Sloković Glumac, koja je i sama radila u Haškom tribunalu, kaže da zapravo postoji veoma malo toga što bi taj sud mogao učiniti kako bi doprineo procesu pomirenja.

„Svako na presudu reaguje na vlastiti način i gleda na nju iz svog rakursa. Uloga Haškog tribunala je da utvrdi odgovornost pojedinaca za zločine, ali on ne može da učini ništa kada su u pitanju odnosi između zemalja u regionu“, kazala je ona.

Predsednica Helsinškog odbora u Srbiji, Sonja Biserko, tvrdi da istinsko pomirenje između dveju zemalja zapravo nikada nije ni počelo.

„Mislim da su te prve reakcije veoma emotivne i da ih, dugoročno gledano, ne treba uzimati u obzir“, kazala je ona. „Budući da ne postoji čak ni minimum konsenzusa o tome šta se dogodilo tokom devedesetih, o tome ko je započeo rat, o prirodi tog rata – mi zapravo ne možemo govoriti o pomirenju. Nema nikakvog osnova za to.“

Enis Zebić je izveštač IWPR-a iz Zagreba. Ognjen Zorić, Branka Mihajlović i Ljudmila Cvetković izveštavaju za Radio Slobodna Evropa i IWPR iz Beograda.


Also in this issue

Viewers in seven Balkan countries can now watch Bosnians' thoughtful reflections on brutal conflict.
Appeals judges say original verdict wrongly found that 1995 artillery attacks were unlawful.
Warnings that verdict could harm relations between two states, though some say little reconciliation has taken place anyway.
Defendant says Naser Oric’s testimony could show that Bosnian Serb attack on Srebrenica was justified.
“Everyone was involved," former Serbian security officer says.
Former officer denies Sarajevo was besieged and that Serb forces behaved as “aggressor”.