Courtside

Karadžićev svedok osporava napad na Markale

Bivši oficiri Ujedinjenih nacija izjavili su kako nisu sigurni u navode tužilaštva po kojima je srpska jedinica ispalila fatalnu granatu na sarajevsku pijacu.
  • Stephan Joudry, defence witness in the Karadzic trial. (Photo: ICTY)

Piše: Velma Šarić iz Sarajeva (TU br. 763, 2. novembar 2012.)

Suđenje bivšem lideru bosanskih Srba, Radovanu Karadžiću, nastavljeno je ove sedmice svedočenjem nekolicine svedoka odbrane, koji su govorili o artiljerijskom napadu izvedenom 1994. na sarajevsku pijacu Markale.

Prema optužnici protiv Karadžića, 5. februara 1994. ispaljena je sa položaja vojske bosanskih Srba minobacačka granata kojom je u centru Sarajeva – na prepunoj pijaci na otvorenom – ubijeno 66 civila, dok ih je ranjeno 140.

Karadžić, koji se na sudu brani samostalno, tvrdi da je taj incident izrežirala bosanska vojska kako bi isprovocirala napade NATO-a na srpske položaje oko grada.

Prvi ovosedmični svedok bio je Stefan Žudri (Stephan Joudry), penzionisani pukovnik kanadske vojske. U vreme napada na Markale, Žudri je tokom 1994. bio viši štabni oficir Zaštitnih snaga Ujedinjenih nacija (UNPROFOR), koje su bile locirane u hrvatskoj prestonici, odnosno Zagrebu.

„Izveštaje koji su nam stigli o tom incidentu [na pijaci Markale] poslali su UN-ovi timovi iz Sarajeva“, kazao je Žudri, dodajući da je to bila „standardna operativna procedura“.

Međutim, on je primetio da izveštaji u koje je imao uvid nisu sačinjeni na sasvim profesionalan način.

„Gledajući izveštaj o analizi kratera koju su operativci izvršili na licu mesta, nema ni govora o tome da bi neko mogao zaključiti . . . koga treba okriviti za taj incident.“

Dodao je i da „metode i rezultati istrage izazivaju dosta čudan osećaj o čitavoj toj stvari, i mnoga pitanja na koja nije pružen odgovor“.

Svedok je rekao kako je, po njegovom vlastitom mišljenju, „taj incident prouzrokovala sama bosanska strana, verovatno projektilom koji je ručno bačen sa obližnje terase“.

Žudri nije ponudio nikakvo objašnjenje u vezi sa time kako je došao do tog zaključka, osim što je rekao da je to „bio najefikasniji način da se gađa [cilj]. U suprotnom, bilo bi nemoguće pogoditi pijacu samo sa jednim projektilom“.

Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, tužilac Alan Tiger (Alan Tieger) je osporavao njegovo svedočenje.

„Gospodine Žudri, jeste li Vi obišli mesto zločina?“, pitao je Tiger – na šta je svedok odgovorio da to nije učinio. Žudri je, takođe, potvrdio kako nije video krater ili projektil, niti je razgovarao sa svedocima.

„Dakle, imate li razloga da osporavate izjave svedoka?“, pitao je zatim tužilac.

„Ne, nemam“, odgovorio je Žudri.

Nakon što je tužilac od njega zatražio da objasni svoju tvrdnju da je projektil bio ručno bačen sa jedne obližnje terase, Žudri je rekao da bi „jedna ili dve osobe to mogle da urade, sa mehanizmom ili bez njega“.

Tiger je rekao da su napadači nakon toga morali da utrče „među tela mrtvih i ranjenih i postave stabilizator [rep okrugle granate] u krater pod takvim uglom koji bi pokazao da je granata ispaljena sa velike udaljenosti“.

„Da, to bi moglo biti tako“, kazao je Žudri.

I drugi svedok koji je ove sedmice dao iskaz takođe je bio kanadski oficir. Džon Rasel (John Russell) bio je pripadnik UNPROFOR-a koji je u vreme napada boravio u Sarajevu.

Rasel je pred sudom rekao da je na dan incidenta bio na Markalama, te da je video krater granate.

„Veliki ugao udara sugerisao je da je [okrugla granata] verovatno ispaljena sa položaja bosanskih Muslimana“, rekao je on. „Mislim, najpre je to bilo moje osećanje, ali sam kasnije u svom izveštaju naveo da je projektil ispaljen sa udaljenosti od 900 do 4,800 metara. A sudeći po pravcu iz kojeg je ispaljen, mogla ga je ispaliti bilo koja od sukobljenih strana.“

Svedok je rekao da su do trenutka kada je došao na lice mesta, „geler i leševi bili sklonjeni sa te lokacije“.

„Bilo je to neprihvatljivo mešanje u istragu od strane bosanskih Muslimana. Stabilizator i svi ostaci projektila su takođe bili uklonjeni“, kazao je Rasel.

Tokom unakrsnog ispitivanja svedoka, tužiteljka Kimberli Vest (Kimberly West) rekla je da se takvo čišćenje smatralo „normalnom procedurom“, te da nije uticalo na istragu, pošto je na licu mesta istalo dovoljnio tragova.

Međutim, Rasel je ostao pri tvrdnji da je čišćenje omelo dokaze, dodajući kako je u svoj dnevnik zapisao da je ubeđen u to da je „bosanska strana pucala po vlastitim ljudima“.

Treći svedok koji je ove sedmice dao iskaz o masakru na Markalama, penzionisani kanadski general Mišel Gotije (Michael Gaultier), ispričao je kako je nekoliko dana nakon incidenta istražio mesto zločina.

Kazao je da je iz štaba UNPROFOR-a 11. februara 1994. bio poslat u Zagreb kako bi istražio incident.

Na Karadžićevo pitanje o tome da li je krater mogao biti „iskopan“, on je odgovorio: „Videli smo krater na lokaciji, ali je istina da je on možda bio načinjen u periodu između incidenta i trenutka kada smo mi stigli na mesto zločina.“

„Rezultat naše istrage je bio taj da je minobacačka granata ispaljena iz pravca koji se pruža preko teritorije koju kontrolišu obe strane, sa udaljenosti između 300 i 5,500 metara, pri čemu je granatu mogla ispaliti bilo koja strana“, kazao je Gotije.

Tužiteljka Kerolajn Edžerton (Carolyn Edgerton) pitala je Gotijea da li je upoznat sa informacijom UNPROFOR-a po kojoj u vreme incidenta na datoj liniji vatre nije bilo minobacačkih položaja bosanske vojske – na šta je svedok odgovorio potvrdno.

Rekao je, takođe, da on i njegov tim nisu obišli položaje bosanskih Srba koji su se nalazili duž putanje kojom je granata doletela.

„To bi ličilo na traganje za iglom u plastu sena“, objasnio je on, „tako da čak nismo ni zatražili da odemo tamo“.

Osim trojice kanadskih oficira, Karadžić je ove sedmice pozvao još jednog svedoka, dr Dereka Olsopa (Derek Allsop) iz Velike Britanije, koji je za potrebe odbrane sačinio ekspertski izveštaj o incidentu na Markalama.

Po Olsopovim rečima, jedina stvar koju on može da potvrdi kao rezultat vlastite istrage jeste ta da „nije moguće utvrditi brzinu i ugao granate, te otuda ni mesto sa kojeg je ispaljena“.

Međutim, Olsop je odbacio teoriju „da je projektil ispaljen sa terase jedne obližnje zgrade“. On je rekao da je to „potpuno neverovatno i neizvodljivo“.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Velma Šarić je obučena novinarka IWPR-a iz Sarajeva.


Also in this issue

Mladic trial hears story of children killed and injured by a handful of artillery shells.
Former United Nations officers express uncertainty over prosecution allegation that Serb unit fired fatal shell at Sarajevo market.
Croatian Serb leader saw Slobodan Milosevic as a “good man” with few political ambitions.
Defence lawyers for Momcilo Perisic argue that his case has implications for international military interventions.