Courtside

Ljudska cena granatiranja Sarajeva

Na suđenju Mladiću bilo je reči o deci koja su ubijena i ranjena u artiljerijskom napadu.
  • Muhamed Kapetanovic, prosecution witness in the Mladic trial giving evidence in the ICTY courtroom. (Photo: ICTY)

Piše: Dejvid Nelson iz Haga (TU br. 763, 2. novembar 2012.)

Nakon dvonedeljne pauze, suđenje vojnom lideru bosanskih Srba, Ratku Mladiću, nastavljeno je ove sedmice iskazom svedoka koji je 1994. bio ranjen u artiljerijskom napadu tokom opsade Sarajeva.

Muhamed Kapetanović imao je devet godina u trenutku kada je, 22. januara 1994., zajedno sa trojicom prijatelja, odlučio da iz zgrade, koja se nalazila u sarajevskom naselju Alipašino Polje, izađe na sankanje.

Posle svega par minuta, „čuli smo eksploziju i počeli da trčimo“, rekao je Kapetanović tužiocima.

On je kazao da su dečaci trčali samo nekoliko metara, a da je onda usledila nova eksplozija, neposredno iza njih.

Kada je Kapetanović shvatio da je ranjen u nogu, okrenuo se da vidi kako su mu prijatelji. Dvojica su bila takođe ranjena, dok je treći na mestu poginuo.

„Kada sam se okrenuo, video sam da mu je geler odrubio glavu“, prisetio se Kapetanović.

Prema navodima tužilaštva, te granate su bile ispaljene sa teritorije pod kontrolom vojske bosanskih Srba (Vojska Republike Srpske, VRS), kojom je u periodu od 1992. do 1996. komandovao Ratko Mladić.

Tužioci tvrde da je Mladić odgovoran za opsadu Sarajeva, koja je trajala 44 meseca, i u kojoj je poginulo skoro 12,000 ljudi, uključujući i Kapetanovićevog prijatelja.

Mladić se tereti i za zločine genocida, progona, istrebljenja, ubijanja i prisilnog raseljavanja bosanskih Muslimana i bosanskih Hrvata sa teritorije na koju su pravo polagali bosanski Srbi. Optužen je da je planirao i nadzirao masakr koji je u julu 1995. izvršen nad preko 7,000 muškaraca i dečaka u Srebrenici.

Tužilaštvo je pred sudom pokazalo stravičan prilog Televizije Sarajevo, koji je snimljen samo par sati nakon granatiranja Alipašinog Polja. Nakon što je pala treća granata, poginulo je nekoliko dece koja su se igrala u blizini Kapetanovića i njegovih prijatelja.

Na snimku se moglo videti kako ljudi čiste dug, bljuzgav trag snega i krvi sa trotoara. U jednom trenutku, kamera se usmerava na ono za šta je izveštač rekao da je „moždana tvar“. U blizini ruševina ostale su zaboravljene sanke.

„Danas su na ovom mestu u Sarajevu dve zločinačke granate ubile šestoro dečaka i devojčica“, rekao je izveštač, pre no što je počeo da kritikuje „diplomatski ološ“ iz Evrope i Srbije.

„Deca iz Srbije i Evrope danas ne znaju da su njihovi očevi zločinci“, saopštio je izveštač. „Danas smo šest puta tužniji nego juče. Danas moramo biti šest puta jači.“

Pred sudom je emitovan i snimak iz improvizovane mrtvačnice u koju su stanovnici Kapetanovićeve zgrade smestili ubijenu decu. Tamo su deca, odevena u pantalone za sneg i čizme, ležala poređana jedno pored drugog. Kamera je u više navrata prikazala njihova bleda lica i mlitave ruke.

Televizijski prilog sadrži i intervju sa Kapetanovićevim ocem Hamedom.

„U tom trenutku, ja sam se nalazio u kupatilu, a mali [Muhamed Kapetanović] je bio napolju“, rekao je Hamed u prilogu. „A kada su moje kćeri pogledale napolje, vrisnule su: ’Ubiće nam malog.’“

Uz pomoć komšija, Hamed je uspeo da nađe auto i odveze sina u lokalnu bolnicu na lečenje.

Sa Kapetanovićem je intervju snimljen dok je ležao u bolničkoj postelji i čekao lekarsku pomoć. Bio je ranjen u nogu, ruku i vilicu.

U prilogu se vidi kako uplakani Kapetanović izveštaču govori o svojim ranama i tome kako je njegov prijatelj poginuo u napadu. Na obrazu mu je veliki zavoj, jer ga je tu pogodio geler.

Pre no što je snimak ponovo emitovan za sudske prevodioce, sudija Alfons Ori (Alphons Orie) je Kapetanoviću rekao kako može da ugasi svoj ekran ukoliko mu gledanje isuviše teško pada.

Naizgled lišen emocija, Kapetanović je rekao: „Pogledaću ga opet.“

Nakon incidenta, Kapetanović je dve godine proveo u Italiji, gde je sedam puta operisan. Jednom od njegovih ranjenih prijatelja je zbog granate bila amputirana noga.

Tokom unakrsnog ispitivanja, branioci su od Kapetanovića pokušali da saznaju precizno poreklo palih granata.

„Niste znali koja je to bila vrsta granate i iz kojeg je oružja ispaljena“, pitao ga je branilac.

Svedok je rekao kako nije siguran odakle je došla prva granata, niti gde je pala.

Tim odbrane je ukazao na to da se u neposrednoj blizini napadnutog mesta nalazio štab bosanske vojske.

Tokom unakrsnog ispitivanja, tužilaštvo je Kapetanoviću postavilo dodatna pitanja, koja su se ticala vojnih štabova.

„Jeste li čuli da je iz Vašeg komšiluka ili iz ove [vojne] zgrade dolazila bilo kakva granata ili pucnjava?“, pitalo je tužilaštvo.

„Ne, nisam čuo nikakve eksplozije“, odgovorio je Kapetanović. „Taj dan je bilo mirno, i zbog toga smo bili napolju.“

Prethodno je ove sedmice bio saslušan još jedan svedok, Grgo Stojić, bosanski Hrvat koji živi u opštini Sanski Most (severozapadna Bosna).

Stojić je sudu opisao kako je u novembru 1992. preživeo pogubljenje od strane grupe srpskih tinejdžera, pripadnika paravojnih formacija.

On je ispričao kako je sa još petoro svojih ljudi bio zarobljen od strane paravojne grupe odevene u maskirne uniforme, čiji su pripadnici sami sebe prozvali „šešeljevcima“.

Kao srpski političar, Vojslav Šešelj je optužen za to da je pomagao da se regrutuju paravojne jedinice, koje su početkom devedesetih doprinele činjenju zločina u Bosni i Hrvatskoj. Njegovo suđenje u Hagu okončano je u martu ove godine, i on trenutno čeka presudu.

Kada su pripadnici paravojske otvorili vatru na svoje zarobljenike, Stojić je bio ranjen u kuk i stomak, usled čega je – kako je rekao – postao sedamdesetpostotni invalid.

Mladićevi branioci su Stojića pitali da li su ubice bile mlade.

„Da li biste se složili da je on [jedan od egzekutora] bio isuviše mlad da bi bio pripadnik zvanične vojske, s obzirom na pravila regrutacije koja su važila u bivšoj Jugoslaviji?“, pitala je odbrana Stojića.

„Suviše mlad pod redovnim uslovima i kada je zemlja u redovnom stanju“, kazao je Stojić. „Međutim, ovo nije redovna vojska; govorimo o zločincima koji su bili naoružani i koji su u to vreme činili zločine.“

Iako je ove sedmice suđenje uglavnom pratio iz sudnice, Mladić se svog prava na prisustvo odrekao do kraja dana u četvrtak, kao i u petak – odnosno, 1. i 2. novembra.

Suđenje se nastavlja naredne sedmice.

Dejvid Nelson je obučeni izveštač IWPR-a iz Haga.


Also in this issue

Mladic trial hears story of children killed and injured by a handful of artillery shells.
Former United Nations officers express uncertainty over prosecution allegation that Serb unit fired fatal shell at Sarajevo market.
Croatian Serb leader saw Slobodan Milosevic as a “good man” with few political ambitions.
Defence lawyers for Momcilo Perisic argue that his case has implications for international military interventions.